U ovome intervjuu, koji je uradio Alexekin Rockowia početkom 2019. godine, Vojislav Šešelj između ostalog govori o tome kako danas gleda na ideju o Velikoj Sebiji, šta bi uradio za srpske heroje koji su osuđeni u Hagu i da bi oslobodio Legiju i Zvezdana Jovanovića.
1. Kako Vi danas gledate na ideju o Velikoj Srbiji? Da li je to jedan projekat za koji bi se Vi aktivno borili kao lider Srbije, ili Vi na to gledate kao na nešto što se može uporediti sa jevrejskim snom o izgubljenoj zemlji, kao nešto što ćete ostaviti budućim generacijama?
Ideja Velike Srbije je uspešno obnovljena u srpskom narodu i mi se te ideje nikada nećemo odreći. Pre oko sada skoro već 30 godina obnovio sam i pustio u štampu časopis “Velika Srbija” s ciljem širenja patriotske ideje. Taj san kako bi neko rekao onda mora da se nastavi ali ja bih pre rekao da ta ideja mora da živi a doći će i povoljan trenutak za njenu realizaciju. E sada da li će to biti za 10, 50, 100 ili više godina ja to ne znam ali od toga se ne sme odustati. Šta je 200 godina za jednu državu? Srpski narod ne sme da se odrekne Republike Srpske Krajine i treba insistirati na činjeničnom stanju a to je da je to okupirana teritorija. Slična situacija je s problemom Kosova i Metohije ali i teškom statusu Srba npr u Crnoj Gori na čijem je čelu mafijaški režim predvođen Milom Đukanovićem. Ideje Velike Srbije se nikada neću odreći ali treba biti objektivan trenutne političke situacije na međunarodnoj sceni. Naš narod kaže “tiha voda, breg roni”.
2. Šta je to što bi prvo uradili kao lider Srbije?
Puno je prvih poteza jer su se nagomilali prioriteti koji u prethodnom periodu svesno nisu rešavani jer svi prethodni režimi unazad 19 godina bili prozapadni ili su pokušavali da sede ne dve stolice. Ali evo da krenem redom:
– Mi, srpski radikali, insistiramo da se problem Kosova i Metohije vrati pod okrilje UN i da se poštuje Rezolucija 1244. Konkretan potez je poštovanje Ustava Republike Srbije a to znači povlačenje potpisa s protivustavnih briselskih sporazuma koji su naneli veliku štetu Srbiji i srpskom narodu na KiM. Od velikih prijateljskih sila, prevashodno Rusije i Kine, tražili bi da nas podrže u implementaciji Rezolucije 1244, pogotovu u onom delu koji govori o povratku do 1000 uniformisanih lica (vojske i policije). U mestima s srpskom većinom formirali bi opštine koje bi bile finansirane po Zakonu o lokalnoj samoupravi a predsednik opštine i odbornici bi se birali po zakonima Srbije a ne kao sada po zakonima koje je donela Priština. Vratili bi srpsku državnost na KiM. Dokle god su trupe NATO pakta na KiM tražili bi i da tamo budu i pripadnici vojske Rusije i Kine (u srpskim enklavama).
– Proglasili bi zvaničnu okupaciju Republike Srpske Krajine i to pitanje ponavljali non-stop u svim međunarodnim institucijama. Ustaše su ne samo okupirale tu teritoriju već su i krvnički ubijali srpske civile i nasilno ih proterali s svojih vekovnih ognjišta.
– Pomagali bi maksimalno svoj narod i crkvu u svim okupiranim zemljama i tamo gde izuzetno loše žive.
Nigde nećete čuti ni reči o izuzetno teškom položaju Srba u Albaniji, koji nemaju bukvalno apsolutno nikakva prava. Srbi izuzetno teško žive i u Crnoj Gori, Makedoniji, Federaciji… Matica nikada više ne bi smela da zaboravi ijednog svog državljanina ma gde on živeo. Tu mislim i na sve Srbe u rasejanju. Mi čak i nemamo podatak o tome koliko Srba živi u inostranstvu.
– Momentalni prekid pregovora s EU i ujedno ukidanje jednostrane primene SSP. Slomili bi kičmu uvozničkom lobiju i pomogli naše seljake i proizvođače. Na taj način bi podigli našu ekonomiju i uposlili svoj narod. Zdrava hrana je danas nešto što celom svetu nedostaje a mi smo poljoprivredna zemlja i prosto je neverovatno ne iskoristiti tu šansu. Posebno je neverovatna činjenica da ne koristimo u punom kapacitetu bezcarinsku zonu s Ruskom Federacijom.
– Zatražili bi prijem u ODKB (vojni savez koji predvodi Ruska Federacija) jer za sada imamo status posmatrača, ukinuli bi imunitet NATO vojnicima a dali bi ruskim koji su stacionirani u srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu. Takav centar bi otvorili i na teritoriji severne Srbije.
– Tražili bi reviziju svih presuda u antihaškom tribunalu i pomogli svim našim herojima koji su osuđeni u ovom kazamatu. Na taj način kupovali bi vreme a tražili da se sve te presude ukinu jer se rade o ad hok tribunalu koji je donosio isključivo političke odluke koje nisu bile zasnovane nina kakvom pravu. Svuda bi ponavljali, iznošenjem činjenica, da se u Srebrenici nije desio genocid.
– Vratili bi demokratiju u srpskom Parlamentu koja danas, na žalost, ne postoji.
– Dekretom bih oslobodio Legiju i Zvezdana Jovanovića i dao bih im status svedoka saradnika kako bi otkrili političku pozadinu i naručioce ubistva Zorana Đinđića. Proces protiv ova dva srpska heroja je bio montiran!
Puno je još prioriteta u oblastima vojske, prosvete, zdravstva, privrede…
3. Kakvi bi Vaši odnosi bili sa MMF-om, i da li ste se naučili nešto novo o ovoj organizaciji kroz dokumentarne filmove Borisa Malagurskog?
Ne verujete valjda da se edukujemo o toj organizaciji putem tv dokumenataraca 🙂
Još kada je mafijaški Đinđićev režim Srbiji nametnuo ove štetočine mi smo bili najglasniji protivnik. Odmah bi raskinuli svaki vid saradnje s njima jer su oni majstori da vas sve vreme drže u dužničkom ropstvu.
4. Kako ste podnosili sve godine pod ključem u Hagu?
Ja sam svoj malo duži službeni put u Hagu pametno iskoristio. Ne samo da sam razbucao i rasturio taj antisrpski sud u paramparčad već sam i napisao veliki broj knjiga. Posebno sam ponosan na one u kojima obrađujem sve srpske presude jer se time niko, osim mene, nije bavio.
5. I na kraju, ali ništa manje bitno, volio bih znati ako slušate Baju Malog Knindžu, i kakvu ulogu ima muzika u širenju patriotizma. Šta Vi mislite o tome?
Baja je među prvima plasirao vrlo uspešno pesme o meni ali je i njemu to donelo određeni vid popularnosti. Pa ima li šta lepše od srpskih, patriotskih, četničkih pesama? Rado preporučujem svima da ih slušaju! Vreme je da morem zaplovi jedna mala barka.